Džim Džarmuš, režiser filma, dugo je (godinama!) odlagao snimanje ovog filma zbog finansijskih problema. I pored teškoća da skupi novac za snimanje nečeg toliko nestandradnog, film je na kraju ipak snimljen, i 2013. godine pušten na tržište. Po rečima samog Džarmuša, inspiraciju je između ostalog crpeo iz Tvenove knjige "Dnevnici Adama i Eve", zbog čega ne čudi što su glavne figure dobili imena Adam i Eva.
Moguća religiozna simbolika je tu upletena sa mistikom neuobičajnog vampirizma. Ti drugačiji, novi vampiri su civilizovani - više ne ispijaju krv iz samih ljudi, već je dobavljaju iz bolničkih zaliha. Cene umetnost, a Adam je i stvara. Stvara i oseća - tugu koju prenese kompozicijom i sam proživljava. Star oko 500 godina, imao je prilike da se druži sa Bajronom i drugim romantičarima, što je učinilo da i sam postane sličan njima. Sav prožet weltschmerzom, življenja se često gadi - toliko da je ponekad i suicidalan. Naručuje sebi drveni metak, iz posebno čvrstog drveta. Ipak, ne koristi ga - do samog kraja ostajući jednako pogružen, ali živ. Prema ljudima gaji veliku antipatiju, toliku da ih naziva zombijima. Kao da time poručuje da su prazni - da žive iz navike, bez velikih snova i velikih osećanja - bez velike umetnosti.
Eva ima dosta drugačiju, praktičniju i vedriju životnu filozofiju. Ona nije depresivna (mada je njen izraz lica ponekad melanholičan), i mada verovatno razume svog muža (za kojeg se tokom vekova njihove zajedničke prošlosti više puta udavala), pre svega se trudi da ga udalji od ambisa u koji se on zagledao. I ona voli umetnost - a najviše onu pesnika Kristofera Marlo. Međutim, poznavati umetnost nije isto što i stvarati je (što Adam aktivno radi). Kontrast ovih ličnosti pomalo podseća na odnos stvaralac-kritičar. Eva može bolje da proceni starost drevne gitare, a Adam da većom snagom oseti njenu grandioznost. Ipak, i pored rastojanja i razlika njihova ljubav je iskrena i trajna - i vampiri umeju da vole.
Ava, Evina sestra, mnogo je više slična običnim ljudima od ovo dvoje. Pohotljiva, željna uživanja i provoda, sa svojim hedonističkim duhom je gotovo sušta suprotnost Adama - zbog čega ne čudi što je pomalo prezire. Dok se Adam sklanja od ljudi - ona želi da bude okružena njima; dok je Adam nezamisljiv sa smeškom, ona ga ne skida sa svog lica. Kontrast između nje i Adama još više naglašava osobine ovog drugog, koji se po složenosti karaktera čini najkompleksnijom ličnošću filma. "Besmtrnost je dosadna", kao glavni slogan filma, dobro opisuje bit ovog neobičnog junaka. Večni život, kojem toliki ljudi teže, ovde se prikazuje kao velika muka. Sam Džarmuš je jednom prilikom izjavio da bi mogao da živi 300 godina, ali ne i večno. Čini se da strah od tolike dugovečnosti nije jedini lični pečat Džarmuša u ovom filmu, koji je po mnogo čemu ličan. Uostalom, kao i dobar deo kvalitetne umetnosti, u koju i ovo nesumnjivo spada.
A dobra umetnost glavna je fascinacija Adama. Čini se da mu je osim krvi ona najpotrebnija. Zato ne čudi što mu u frižederu osim krvi stoje samo knjige, i što mu je zid sobe oblepljen portretima velikih mislioca. Interesanto je da Adam ne voli Darvina, i daje ga kao primer osobe koju čovečanstvo neopravdano ceni. Ispunjen intenzivnom, a negativnom emocijom, Adam mnogo više ceni opojnu mistiku od suve racionalnosti. Od naučnih pitanja fascinira ga kvantna povezanost - iako odlično vlada praktičnim stvarima, zadivljen je pre svega onim apstraktnijim. Zaveden poezijom prirode, i sam zastaje pred neshvatljivim. Opravdano konstatuje da ljudi i ne slute koliko ne znaju o univerzumu. On sluti - ali ne zna...
Film je u celini dobro osmišljen i kvalitetan - neobična priča o neobičnim vapirima i neobičnoj dugovečnosti, otkriva nam veliku paletu dubokoumnih misli i intenzivnih osećanja. Velike poruke, pažljivo odabrane, uglavnom lako dopiru do posmtrača. Mada ima i onih skrivenih - dodatna simbolika se može naći u sitnim detaljima. Recimo, u Servantesovom "Don Kihotu" koji Eva nosi sa sobom na put u Detroit. Ili pak imenima koje saopštava preko telefona zakazujući sebi i svom dragom let - a koja su u stvari imena likova iz Džojsovog "Uliksa" i Ficdžeraldovog "Velikog Getsbija".
Kompleksno, neobično, i pre svega kvalitetno - Džarmuš je još jednom pokazao zašto je jedan od najboljih režisera današnjice.
Autor: M
Нема коментара:
Постави коментар