Stranice

17. 7. 2015.

"Fantom slobode" Luisa Bunjuela

Španski kinematografski genije Luis Bunjuel, bez sumnje je najbolji predstavnik nadrealizma u filmskoj umetnosti, o čemu između ostalog svedoči saradnja sa čuvenim egocentričnim slikarom Salvadorom Dalijem - zaštitnim znakom pokreta ("Andaluzijski pas", npr). Bunjuel je bio maštovit stvaralac, a u svojim ostvarenjima se dotakao brojnih tema, od kojih je krtika buržoazije jedna od najzastupljenijih. Film "Fantom slobode", deo je triologije koja na tu temu stavlja poseban naglasak. Čuvena scena sa zvaničnicima koji sede na WC šoljama oko stola, raspredajući o fekalijama koje za sobom ostavlja čovečanstvo, kao i daljem uvećanju kolilčine tih materija, samo je deo neobične duhovite Bunjuelove priče, u kojoj on, u svom izobilju svoje izvrnute mašte, odlučno kritikuje ljudsko društvo.
  


"Vaša sloboda je samo fantom", rečenica iz filma "Mlečni put", kao da je najavila ovaj kasniji naslov. Naziv ovog filma (koji je Bunjuel u stvarao u već prilično zreloj dobi) je referenca na Karla Marksa i njegovo pominjanje "fantoma komunizma" koji luta Evropom. Ali gde je tu mesto slobodi? Bunjuel pojašnjava:  Sloboda, koja u prvoj sceni filma deluje kao politička i socijalna (ona je zasnovana na istinitim događajima, španski narod je je u mržnji prema liberalnim vrednostima Napoleonovog poretka zaista vikao "Živeli lanci!"), posle je dobila drugi smisao - sloboda umetnika i stvaraoca jednako je iluzorna kao bilo koja druga.

Bunjuel u svojim zapisima pokazuje određenu vezanost za taj film - sam scenario i pojedinačne neobične scene su se i njemu samom prilično dopale. A kako i ne bi, budući da u svetu koji konstruiše za potrebe svoje zamisli pojedinačne priče dobijaju oblik kakav ne bi mogle imati u stvarnosti, postaju nešto uzvišenije. Traganje za osobom koja je prisutna pred tragačima (i koja, šta više, pomaže u traženju sebe), već pomenuta scena sa izmetom, par običnih fotografija označenih kao "nepristojnost", haotična dešavanja u hotelu, neobična epizoda u čijem je centru snajper - samo su neke od kratkih priča sažetih u ovom filmu, a koje bi, sa aspekta racionalno shvaćene svakodnevnice bile potpuni apsurd. Ipak, na tananoj liniji koja deli uzvišeno od prekomernog izvrtanja, Bunjuel vrlo vešto drži pravac. Epizode su logične koliko i nelogične, apsurdne, ali povezane - zapletene fabule, no ipak, koherentne.


Ovakakav nivo paradoksalnosti svakako je nameran i upečatljiv. Bunjuel po mnogo čemu ide u krajnosti, hiperboliše, i vešto pogađa svoje mete. Jedna od takvih poenti, vezana za buržoaziju, odnosila se na konvencije, i neprirodnost pojedinih od njih.  Visoko društvo u "toalet za stolom" sceni potrebu za hranom tretira kao nepristojnost, dok je izbacivanje "obrađenog materijala" sasvim prihvatljivo izvoditi pred drugima. Izjednačujući fiziološke potrebe, i menjajući pravila konvencije, Bunjuel time ismeva precenjeni bonton i konvenciju uopšte, a s njom i one koji je preozbiljno shvataju.


Čini se takođa da buržoazija nije jedina stvar koja se Bunjuelu ne sviđa u društvu. Bunjuel je vrlo opširan u svojoj priči, i dodiruje njome brojne segmente društvenog života, kritikujući svaki. Pri tom, apsurdnost svega toga u momentima prima čak i duhovite tonove, ali glavni motiv je jasno iscrtano nezadovoljstvo. "Fantom" je kritika, ponekad pojedinačna, ali u suštini opšta. Negde između konvencija, pravila ponašanja i birokratskih rituala nestaje i sloboda. 

Izdvajajući uz "Fantoma slobode" još dva svoja filma kao deo njegovog "srednjovekovnog triptiha", Bunjuel sažima njihovu zajedničku suštinu u sledećim rečnicama: ova dela govore o traženju istine, od koje treba bežati čim je počnemo otkrivati, o nemilosrdnoj snazi socijalne rutine.  Ona govore o nužnosti traženja, o slučajnosti, o moralu, o tajni koju treba poštovati.

Bunjuelov opis je pomalo nejednoznačan, a isto bi se moglo reći i za film. U suštini stvari, "Fantom slobode" se može višeznačno tumačiti - kao oštra kritika, izvrsna komedija sa nebuloznim (ali kvalitetnim!) scenarijem, apstraktan film o nekom međusvetu itd. U zavisnosti od ukusa recipijenta, svako može izvući svoja značenja i omiljene motive. Ko hoće, može u filmu naći kompleksnost, ko ne - ima bogatu uvrnutu radnju koja odlično drži pažnju. Ono što je sigurno, a što se može reći ne samo za "Fantoma slobode", već za većinu Bunjuelovih filmova - sa njima se svaki put otkriva nešto novo!

Autor: M

Нема коментара:

Постави коментар