Kao jedna od glavnih ideja, sloboda u „Životinjskoj farmi“ prikazuje se kao veoma relativan pojam. Toliko relativan, da je iščezao pre nego što su same životinje uspele da ga osete. Bilo kakav udružen rad zahteva raspodelu uloga, koordinaciju i hijerarhiju. Odlučivati će najbolje oni koji za to najviše kapaciteta i imaju. Međutim, pored odgovornosti kojih se prihvataju oni skloni odlukama, sleduju mnoga ovlašćenja, a upravo jaz u prosvećenosti i intelektu, te vladajuće slojeve čini nedodirljivim od strane onih kojima se upravlja. Ovakva pozicija često budi onaj iskonski poriv u čoveku – težnju da se ono sklono manipulaciji podvrgne sopstvenoj koristi. Upravo su životinje u početku bile žrtve ovog procesa od strane farmera. Međutim, upravo ostvarujući sopstvene intelektualne potencijale i putem nekog unutrašnjeg samoobrazovanja, životinje, negujući sopstvenu (Majorovu) školu mišljenja, uspevaju da shvatanjem svog položaja i relanosti odnosa upregnuti-tlačitelj, oteraju ove potonje. Ipak, prazan prostor koji je ostao iza farmera (kako organizatora tako i tlačitelja) zahteva napor životinja da se samoorganizuju. Ovaj proces preuzimaju oni koji su tome najvičniji, uobličeni u društvenu grupu koju Orvel i biološki razlikuje od drugih životinja – svinje. Svinje veoma brzo uočavaju da se niko ne prihvata organizacije, osim njih samih. Takođe, otkrivaju da druge životinje naivno i nekritički prihvataju bilo koji njihov dalji plan koji se svih tiče. Ovakvo stanje stvari svinje stavlja pred jedno novo iskušenje – težnju da sebi prisvoje više plodova nego što im to sleduje pri jednakoj raspodeli. Svinje za ovo, u principu, ne možemo kao ljudi kriviti, jer bilo kakvo podvrgavanje sopstvenoj vlasti predstavlja osnovnu čovekovu težnju, pristutnu, kako između ljudi, tako između ljudi i životinja. Što je ono u odnosu na šta uspostalvjamo vlast, naivnije, tuplje, to je naša vlast surovija, nesmotrenija. Nivo empatije se propratno smanjuje uz ovu tendenciju. Ipak, pored onih naivnih, imamo i takozvane „izostavljene“, pripadnike društva koji su dovoljno pronicljivi da ovaj odnos vlasti primete, ali iz mašinerije bivaju izostavljeni, bilo iz razloga protivljenja ovakvom odnosu vlasti, bilo iz sopstvene nezainteresovanosti i indiferentnosti. Orvel lepo oslikava ovakvu osobu kao nekoga ko živi u „paklu na zemlji“, konstantnog cinika čije primedbe i ukaze niko ne primećuje. Međutim, Orvel, kao i u odnosu na ostale, ne zauzima vrednosni stav u odnosu na ovog učesnika „Životinjske farme“. On nas same ostavlja da u odnosu na Bendžamina, kao i ostale, zauzmemo svoj lični stav.
Kako
je tačno iskonstruisana ideologija na novonastaloj „Životinjskoj farmi“? Glavne
paradigme jesu: sloboda, stigmatizacija čoveka, cenjenje, divljenje i poverenje
upereno prema svinjama i konačno – ispisana pravila kao nekakvi nepristrasni, „tvrdi“,
principi.
Sloboda
jeste najiskorišćenija mantra servirana od strane svinja. Nakon što su oterani
ljudi, uspostavlja se logički sled, da je proterivanjem određene definisane
društvene grupe koja je označena kao tlačitelj, stečena sloboda. Nema ljudi,
dakle, slobodni smo. Ovakav logički sled, koji podrazumeva jedinog mogućeg (apsolutnog)
tlačitelja čijim odstranjivanjem dobijamo slobodno društvo, u potpunosti
zamaskirava mogućnosti bilo kakve druge društvene grupe da preuzmu upražnjen
prostor i prosto nastave distribuciju moći i ubiranje plodova za svoje lične
potrebe. U životinjskoj farmi, upravo to se i dešava. Svinje, u početku polako,
zauzimaju ovaj prostor i oko sebe grade zid divljenja i opravdavanja kako bi legitimisale
svoj sve veći apetit za nametanjem privatnih odluka. Umno superiorne, one
forsiraju valorizaciju svojih umnih smernica i organizacijom delanja. Stvari se
prosto dešavaju, plodovi nadolaze, a to usled njihovog umnog rada. Sve ovo za
posledicu ima poverenje. Stečeno
poverenje kao posledicu ima naivnost i nezainteresovanost za poverene poslove.
Manipulacijom, svinje uspevaju da u ranoj fazi svoje vladavine izbegnu povredu
poverenja koje su životinje dotad izgradile u njih. Svinje već na početku
kreiraju pravila kao neki nepristrasan medijum,
pred kojim su sve životinje jednake, i kojim će se sve životinje i
služiti. Upravo nesposobnost većine životinja da i taj prosti medijum razumeju,
navodi svinje da kreiraju još prostiji i radikalizuju svoju dotadašnju
manipulaciju. Iskonstruisana struktura MI i PROTERANI DESPOT potpuno ignoriše
postojanje novog despota unutar homogeno (u pozitivnom smislu naravno)
vrednovane kategorije MI.
Iz
ove analize ne valja izostaviti rad životinja. Naime, životinje su već početnom
raspodelom kreirale određene uloge koje su veoma brzo „okamenjene“ konstantnim
ponavljanjem. Postalo je zdravorazumski na svinje gledati kao na mislioce i
organizatore, dok će ostatak životinja svoje učešće ostvariti radom. Niko se ne
usuđuje da ovako kreiran poredak menja. Ipak, pored ovakve uloge, rad životinja
postaje sve duži, oduzima im što više vremena, da misliti i ne mogu, već im
prosto ostaje vremena za san i hranu. Ipak, uvideti ovakvu situaciju nisu u
mogućnosti, jer im svinje svakodnevno serviraju motivišući koncept u vidu
velikog projekta čije će završenje doneti jednako veliki prosperitet čitavoj
farmi. Životinje bivaju obuzete ovom grandioznom idejom i jedna drugu uveliko
motivišu da se tog prosperiteta domognu, jer glad veoma brzo postaje sve veća. Bilo
kakva krivica i bes bivaju direktno preusmereni na odbeglog konkurenta, a
faktičko stanje zamaskirano nemaloj količini brojki koje govore o evidentnom
napretku. Ovakav demagoški koncept, biva konačno upotpunjen idejom o slobodi od
tlačitelja, od ljudi kojoj se pridružuje slika o odbeglom izdajniku (Snoubol), koji je
svojim begom konačno očistio društvo od kukolja. Dakle, ranije uspostavljeno
poverenje, umesto da se ruši, dalje se gradi zloupotrebom sopstvenih osnova
kroz preusmeravanje krivice na spoljne faktore i kreiranje slike o neophodnosti
jedinog preostalog vođe kao branitelja od dotičnih rušilačkih faktora. Ovakva
slika nemilosrdno se spinuje do krajnjih granica, davno ispisana pravila
izobličena su, i gotovo jednako davno izgubila su svoj smisao, a pravi uzrok
bede životinja, kao i doba ljudi, ostaje sakriven iza vrata farmerove kuće.
Нема коментара:
Постави коментар