Već godinama
nas opčinjava ta zamaskirana figura uličnog umetnika
Benksija, potpuno
anonimnog lica koje se nesmetano kreće kroz čitav svet i ostavlja
svoj (ne)izbrisiv trag. Možda draž leži upravo u nemogućnosti
poistovećivanja lika sa umetnošću, kao i bilo koje odrednice koja
zahvaljujući okolnostima ne dozvoljava nikakav biografski pristup
njegovom delu. Ideologija živi van lika, dok on služi kao njen
medijator. Na ličnom nivou poznato nam je samo da je Benksi iz
Velike Britanije.
Njegov
prošlogodišnji performans, nazvan "Better out than in"
(naslov koji aludira na impresionistu Pola Sezana i njegovo mišljenje
da nijedna slika naslikana u studiju neće biti dobra kao ona koja se
naslika izvan njega) predstavlja odista spektakl gde je autor
naglasio da će posetiti Njujork, i mesec dana provesti u njemu,
svakim danom stvarajući novo delo na ulicama grada.
Jedini koji je mogao da predvidi reakcije ljudi i medija jeste najverovatnije sam Benksi, koji se upustio u takvu avanturu sa odveć zacrtanim ciljem i dobrim predviđanjem.
Ogroman broj
ljudi, takozvanih Banksy
hunter-a,
pojavio se na ulicama Njujorka prošlog oktobra u želji da dopru do
tih radova, čiji najčešće kratkotrajni život je zahtevao brzinu.
Rivalstvo među uličnim umetnicima predstavlja još jedan vid
performansa, a ni sam Benksi, koliko god bio cenjen i poznat, nije
izuzet iz te borbe, pa se često dešavalo da njegova dela budu
vandalizovana od strane drugih umetnika, neposredno nakon
instalacije.
Zanimljiva je
činjenica kako neprimetno Benksi postavlja svoje radove, krećući
se poput senke po ulicama. Svakog dana u mesecu je ostavio po jedno
delo koje je pratila velika medijska pažnja i pomama. Benksijev
odnos prema sopstvenoj umetnosti je veoma začuđujuć jer on je ne
prisvaja kao svoju, ličnu, zato nikada neće prijaviti krađu kada
se to desi (kao što je bio slučaj sa njegovom instalacijom replike
Sfinge koju su trojica lokalnih crnaca spakovali u kombi i odneli u
garažu). Benksi se poigrava sa umetnošću, a na taj način joj
doprinosi. Za njega je sve jedna bittersweet igra
u kojoj učestvuju drugi, a on posmatra, što je pomalo
kontradiktorno uzevši u obzir da je on stvaralac. Ali onda se
pokreće pitanje da li je Benksi zapravo jedna osoba ili tim ljudi.
Ili figura koja samo sponzoriše radove, ili mastermind koji radi sav
posao. Bez tima svakako ne može, to su ljudi koji maskiraju
okruženje pre postavke, koji učestvuju u samom činu (prevoz
kombija sa plišanim igračkama, sviranje harmonike pored prikaze
Kosača u autiću). I brojni ugovori koji ti ljudi potpisuju dokazuje
ozbiljnost u skrivanju identiteta.
Benski ismeva samog sebe, i u tome leži njegova veličina. Performans
jednog dana bila je prodaja originalnih dela na ulici, koje je predao
nekom starcu. Svako delo vrednovano je 60 dolara, i gotovo niko se na
nju nije osvrnuo, nekoliko ljudi je sasvim slučajno kupilo, da bi se
na kraju ispostavilo (nakon što je Benksi obelodanio) da je njihova
tržišna vrednost mnogo veća od one koju je sam autor postavio,
tako da se "one-time only" prodaja svela na zaradu od
nekoliko stotina dolara, dok su prodate slike bile preprodate za
nekoliko hiljada ili stotina hiljada nakon saznanja. Nije vrednost
tih dela bila u njima samima jer su rađeni šablonski, vrednost leži
u ruci onoga ko je taj šablon držao, a to je, naravno, legendarni
Benksi. Neki
bi Benksija nazvali sellout-om,
jer se njegova dela prodaju za stotine hiljada dolara. Ali on od toga
nema konkretnu zaradu; kao što se da videti, mnogi su prisvojili
njegova dela, uništili ih, a retko ko je zaštitio (kao što je
vlasnik jedne radnje učinio to, stavivši pleksiglas ispred rada
koji se nalazi u pozadini njegove prodavnice). On sam apelovao je na
građane da spasu "5-Pointz", spoljni egzibicioni prostor
koji predstavlja neki vid Svetilišta svim uličnim umetnicima. No
ipak, i taj spomenik je, poput njegovih dela, stradao pod petom
kapitalizma i nekretnina.
Benksi je
shvatio uzaludnost borbe. On se samo podsmeva. Ali u svemu tome
postoji i neka primesa tuge, mada je to više predstavljeno kao suza
ispod oka klovna. On ne zastupa konzumerizam, ali ne može se reći
da mu ne doprinosi. On je samo posmatrač sa strane koji gleda kako
seku metal na kojem je on nažvrljao nekoliko reči. On je skriven,
ali zna sve, on stvara, ali ne za sebe niti za druge - već za dati
trenutak. Mesec dana truda deluju kao zalud bačeni, ali ipak je
uspeo da postigne nešto, ipak je uskomešao javnost, stvorio
atmosferu, napetost u vazduhu, nelagodu u ljudima koji nisu znali šta
se dešava,
Performans
koji ne ostavlja trag - već sećanje. Performans koji će umreti,
ali će se pamtiti. Performans koji plaši, nasmeje, zaintrigira,
pokrene, zaustavi - to je Benksi. To je istinska umetnost današnjice.
Autor: Čeljade K
U dobu neoliberalnog kapitalizma i konzumerizma, kada Veliko Ja sa svojim (kvazi)problemima i (kvazi)potrebama čini okosnicu svake ličnosti ponaosob, jedan čovek (ili tim), odrekavši se u potpunosti svoga identiteta, pokazuje koliko veliku snagu ima ono što je svečovečansko i univerzalno - a to je umetnost!
ОдговориИзбришиSvaka čast, Benksi!