11. 3. 2015.

Banksy does New York - Umetnost današnjice

Već godinama nas opčinjava ta zamaskirana figura uličnog umetnika Benksija, potpuno anonimnog lica koje se nesmetano kreće kroz čitav svet i ostavlja svoj (ne)izbrisiv trag. Možda draž leži upravo u nemogućnosti poistovećivanja lika sa umetnošću, kao i bilo koje odrednice koja zahvaljujući okolnostima ne dozvoljava nikakav biografski pristup njegovom delu. Ideologija živi van lika, dok on služi kao njen medijator. Na ličnom nivou poznato nam je samo da je Benksi iz Velike Britanije.



Njegov prošlogodišnji performans, nazvan "Better out than in" (naslov koji aludira na impresionistu Pola Sezana i njegovo mišljenje da nijedna slika naslikana u studiju neće biti dobra kao ona koja se naslika izvan njega) predstavlja odista spektakl gde je autor naglasio da će posetiti Njujork, i mesec dana provesti u njemu, svakim danom stvarajući novo delo na ulicama grada.

Jedini koji je mogao da predvidi reakcije ljudi i medija jeste najverovatnije sam Benksi, koji se upustio u takvu avanturu sa odveć zacrtanim ciljem i dobrim predviđanjem.

Ogroman broj ljudi, takozvanih Banksy hunter-a, pojavio se na ulicama Njujorka prošlog oktobra u želji da dopru do tih radova, čiji najčešće kratkotrajni život je zahtevao brzinu. Rivalstvo među uličnim umetnicima predstavlja još jedan vid performansa, a ni sam Benksi, koliko god bio cenjen i poznat, nije izuzet iz te borbe, pa se često dešavalo da njegova dela budu vandalizovana od strane drugih umetnika, neposredno nakon instalacije. 

Zanimljiva je činjenica kako neprimetno Benksi postavlja svoje radove, krećući se poput senke po ulicama. Svakog dana u mesecu je ostavio po jedno delo koje je pratila velika medijska pažnja i pomama. Benksijev odnos prema sopstvenoj umetnosti je veoma začuđujuć jer on je ne prisvaja kao svoju, ličnu, zato nikada neće prijaviti krađu kada se to desi (kao što je bio slučaj sa njegovom instalacijom replike Sfinge koju su trojica lokalnih crnaca spakovali u kombi i odneli u garažu). Benksi se poigrava sa umetnošću, a na taj način joj doprinosi. Za njega je sve jedna bittersweet igra u kojoj učestvuju drugi, a on posmatra, što je pomalo kontradiktorno uzevši u obzir da je on stvaralac. Ali onda se pokreće pitanje da li je Benksi zapravo jedna osoba ili tim ljudi. Ili figura koja samo sponzoriše radove, ili mastermind koji radi sav posao. Bez tima svakako ne može, to su ljudi koji maskiraju okruženje pre postavke, koji učestvuju u samom činu (prevoz kombija sa plišanim igračkama, sviranje harmonike pored prikaze Kosača u autiću). I brojni ugovori koji ti ljudi potpisuju dokazuje ozbiljnost u skrivanju identiteta.

Benski ismeva samog sebe, i u tome leži njegova veličina. Performans jednog dana bila je prodaja originalnih dela na ulici, koje je predao nekom starcu. Svako delo vrednovano je 60 dolara, i gotovo niko se na nju nije osvrnuo, nekoliko ljudi je sasvim slučajno kupilo, da bi se na kraju ispostavilo (nakon što je Benksi obelodanio) da je njihova tržišna vrednost mnogo veća od one koju je sam autor postavio, tako da se "one-time only" prodaja svela na zaradu od nekoliko stotina dolara, dok su prodate slike bile preprodate za nekoliko hiljada ili stotina hiljada nakon saznanja. Nije vrednost tih dela bila u njima samima jer su rađeni šablonski, vrednost leži u ruci onoga ko je taj šablon držao, a to je, naravno, legendarni Benksi. Neki bi Benksija nazvali sellout-om, jer se njegova dela prodaju za stotine hiljada dolara. Ali on od toga nema konkretnu zaradu; kao što se da videti, mnogi su prisvojili njegova dela, uništili ih, a retko ko je zaštitio (kao što je vlasnik jedne radnje učinio to, stavivši pleksiglas ispred rada koji se nalazi u pozadini njegove prodavnice). On sam apelovao je na građane da spasu "5-Pointz", spoljni egzibicioni prostor koji predstavlja neki vid Svetilišta svim uličnim umetnicima. No ipak, i taj spomenik je, poput njegovih dela, stradao pod petom kapitalizma i nekretnina.

Benksi je shvatio uzaludnost borbe. On se samo podsmeva. Ali u svemu tome postoji i neka primesa tuge, mada je to više predstavljeno kao suza ispod oka klovna. On ne zastupa konzumerizam, ali ne može se reći da mu ne doprinosi. On je samo posmatrač sa strane koji gleda kako seku metal na kojem je on nažvrljao nekoliko reči. On je skriven, ali zna sve, on stvara, ali ne za sebe niti za druge - već za dati trenutak. Mesec dana truda deluju kao zalud bačeni, ali ipak je uspeo da postigne nešto, ipak je uskomešao javnost, stvorio atmosferu, napetost u vazduhu, nelagodu u ljudima koji nisu znali šta se dešava,

Performans koji ne ostavlja trag - već sećanje. Performans koji će umreti, ali će se pamtiti. Performans koji plaši, nasmeje, zaintrigira, pokrene, zaustavi - to je Benksi. To je istinska umetnost današnjice.

Autor: Čeljade K

1 коментар:

  1. Анониман11. 3. 2015. 22:14:00

    U dobu neoliberalnog kapitalizma i konzumerizma, kada Veliko Ja sa svojim (kvazi)problemima i (kvazi)potrebama čini okosnicu svake ličnosti ponaosob, jedan čovek (ili tim), odrekavši se u potpunosti svoga identiteta, pokazuje koliko veliku snagu ima ono što je svečovečansko i univerzalno - a to je umetnost!
    Svaka čast, Benksi!

    ОдговориИзбриши