Nakon upečatljivog poigravanja sa žanrom mjuzikla, „najveći režiser današnjice“, kako sam sebe voli da nazove, odlučio je da se poigra i sa simbolizmom u filmu. Ne verujemo da se u tome pokajao. Naime, bilo kakav pokušaj prepričavanja ovog filma može samo izostaviti mnoge bitne elemente i simbole filma i time narušiti odnos između njih a samim tim i kontekst filma, te ćemo se, umesto same fabule, skoncentrisati na pojedinačne simbole u dotičnom delu.
