EKV - Nezaboravan talas poetske muzikalnosti

U 80-im godinama prošlog veka širom sveta je na popularnosti počeo dobijati jedan nesvakidašnji muzički žanr, obično dovođen u vezu sa pank-rokom, a obogađen i elementima drugih muzičkih stilova - tzv. novi talas (new wave). Novi pokret u ovoj umetnosti zračio je posebnom, drugačijom emocijom, a pored specifičnog senzibiliteta, nudio i veliku raznolikost u stvaranju.  Novi talas zapljusnuo je i područje tadašnje Jugoslavije, a u nizu onih koji su podlegli uticaju ove muzičke misli, posebno se izdvojio bend koji ni danas ne gubi na popularnosti - EKV.

Iako je od smrti Milana Mladenovića, gitariste, glavnog vokala i autora većine tekstova EKV-a, prošlo već više od dve decenije, EKV, koji je tada prestao da postoji, i dalje ostaje uticajna figura na našoj muzičkoj sceni, među ljudima raznih uzrasta i ukusa. I pored obuhvatanja široke publike, grupa EKV nikada nije davala umetnost standardne komercijalnosti - po popularnosti jeste bila u rangu "primećenijih" bendova, ali njihov kreativni izraz bio je potpuno drugačiji - autentičan, ponekad tužan, ali i energičan kao nikoji drugi...

EKV je bio bend relativno nestalnog sastava, koji je tokom godina kroz sebe propustio dosta različitih muzičara, koji su, svako na svoj način, ostavili trag u zvuku grupe. Ipak, pored nesumnjivog doprinosa koji su ti pojedinci imali, danas se za EKV pre svega vezuju dva imena - već pomenuti Milan, i klavijaturistkinja Margita Stefanović.

Rock kultura u koju je i EKV spadao sa ovim bendom je dobila posebnu dimenziju - dubok, poetičan izraz  jedne nove mladosti mešao je rock muziku sa gotovo antologijskom poezijom. I pored Milanove konstatacije da te pesme ne treba tumačiti nezavisno od muzike koja ih upotpunjuje, čini se da su i sami tekstovi celoviti i koherentni. Potrebna apstrakcija udaljila je tu poeziju od svake banalnosti, ali nije umanjila ličnu emociju - "moje pesme - to sam ja", rekao je Milan. Proživljena umetnost je utoliko iskrenija, a njegova je to nesumnjivo bila... Način na koji ju je drugima predstavljao, prirodnost izraza, silina osećanja preslikana u prodornost glasa, najbolje svedoče o tome....

Treba mi svet 

Otvoren za poglede

Otvoren za trčanje

I treba mi soba

Da primi pet hiljada ljudi

Sa dignutim čašama

Sa dignutim čašama...

(iz pesme "Budi sam na ulici")

Koliko je Ekaterina Velika bila velika u stvari vreme će tek pokazati - stvaralaštvo koje su ostavili iza sebe iz ove perspektive miriše na dugovečnost. Velike životne i filozofske teme, razotkrivene kroz stvaralaštvo puno weltschmerza i ljubavi, dale su njihovom delu dodatnu dubinu i potrebnu univerzalnost. Problematične prilike tog doba, nažalost su se odrazile ne samo na umetnost koju su ovi ljudi stvarali, već i na njihove vlastite sudbine, i to, za razliku od pesama, na negativan način. Kao žrtve i heroji tog vremena, sebi su obezbedili važno mesto u istoriji moderne umetnosti ovih prostora, ostavivši trag koji je i danas vredan pažnje i sećanja...

Autor: M