U susret Noći muzeja, kao i manifestacije "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10", ekipa Teetetovanja je odlučila da poseti galeriju Muzeja savremene umetnosti, gde je zatekla neobičnu, ali dopadljivu koncepciju - "Neku vrstu radosti", postavku Radoša Antonijevića, posvećenu - zemlji.
Tematski, zemlja je stavljena u centar svega - na neki način vezana za sve eksponate, izbija kao glavna filozofska suština izložbe u celini. Prva u nizu, pomalo neprimetna iako krupna, tu je jedna veća maketa simetričnog kamena u obliku poliedra, izrazito izglančanih stranica i jasno definisanih ivica, kojeg je stvaralac oblikovao po uzoru na jedan već postojeći, ali dosta manji kamen sa Meseca, dovođen u vezu sa Nilom Armstronogom. Time su sjedinjene dve surpotnosti, obično tlo i daleki Mesec približeni su jedno drugom, do jedinstva, do mešanja.
 |
| Kamen sa Meseca, 2015 Metalna konstrukcija i lepak za keramiku |
Zatim, između belih muzejskih stubova stoji kapsula, svemirski brod, nalik na onaj koji se pojavljuje u čuvenoj Kjubrikovoj "Odiseji u svemiru 2001". Mala kapsula napravljena je pretežno od gline (uz pojedine metalne elemente radi održavanja strukture) - čime je stavljen akcenat na čovekovu težnju da se upravo od zemlje odvoji, iako ona, u kontekstu ove izložbe, predstavlja ono iskonsko, prirodno u njemu.
 Metalna konstrukcija i glina Skulptura je izrađena po modelu malog kosmičkog broda iz filma "2001: Odiseja u svemiru" Stenlija Kjubrika |
Desno od kapsule nalazi se groblje. Neočekivano, predstavljeno je svetlim bojama - izrazita belina netipičnih (vertikalnih) grobova sa krstom na sebi, doima se kao nepredvidljiv izbor. Ipak, baš to daje posebnu dimenziju mnogobrojnim kutijama pričvršćenim uza zid. Crveni krst, svaki put izrazito istaknut u okolnoj belini, zajedno sa oblikom "grobova", asocira na kutije za prvu pomoć. I to je upravo ono što nam autor poručuje ovom (lažnom, jer je jedno dominantno) dihotomijom smrti i medicine - koristeći se stečenim medicinskim znanjima, možda ćemo odložiti smrt kroz nekoliko vrednih trenutaka, ali ona nas uvek čeka, tamo na groblju.
 |
| Groblje 76 kutija za prvu pomoć, bojeni lim |
Zatim je tu jedan šator ili će se na prvi pogled tako posmatraču učiniti. Naime, ovo delo zove se "Šator Lovćen", što aludira na dvojnost forme, koja sa svoja dva vrha neodoljivo podseća na samu planinu Lovćen. Ipak, po svom obliku i sadržini, šator je neuporedivo jednostavnija tvorevina u poređenju sa kompleksnom planinom, masivnom gromadom zemlje i kamena koja pored sopstvenog ekosistema (nacionalni park) sadrži i mnoge istorijske znamenitosti. Ovaj dualizam samo dodatno ukazuje na čovekovu prostotu u poređenju sa onim što priroda nudi. Upravo zbog svoje jednostavnosti, šator je tu, izložen, dok je planina Lovćen baš tamo gde ju je priroda smestila, odlučno prkoseći nedoraslom pokušaju umetnika da je barem delom posmatraču alocira kroz prostu analogiju u obliku i nazivu svog dela.
 |
Šator Lovćen, 2015
Metalna konstrukcija i nepromočivo šatorsko platno
|
Kako vreme teče, čini smo da smo zemlji sve bliži - krenuvši od Meseca, u kapsuli nalik na Kjubrikovu, kroz vertikalno groblje stigli smo do šatora, do neposrednog kontakta, pune blizine. Ipak, tu nije kraj, sledi erozija, dinamika opadanja, u poslednjem delu, i, moguće, vrhuncu, nazvanom "savršenstvo". Ovo je namerno odabran izolovani kutak prostorije, ćorsokak na kome se nalazi skup znakova sa upozorenjem da je moguć "odron na putu". I zaista, nije li to ono što čeka onog koji nemarno krene putem protiv svoje prirode, svoje imanentnosti? Erozija zemlje kao princip dominacije prirode nad ljudskom tvorevinom, uklopljena u zvezdasti simetrični oblik znakova, samo je upozorenje na nešto nezaustavljivo, čime, pored skrivenog filozofskog, ostavlja upečatljiv estetski dojam. Da li nam naziv dela poručuje da je upravo priroda, zajedno sa svojim snagama i potencijalima upravo savršenost, a ne mi koji se često osmelimo da protiv nje kao takve krenemo (te se i vrlo brzo pokajemo), to ostaje samom čitaocu da proceni.
 |
| Savršenstvo, 2015 36 saobraćajnih znakova
"Odron na putu", bojeni medijapan
|
Tragati za mogućom simbolikom pojedinačnih stvari, magijom brojeva, boja, simetrije, te za nekim dodatnim metaforama i značenjima može se do beskonačnosti, ali u suštini, to nije uvek nužno. Umetnost je fenomen estetike, doživljaja, dubine utiska; objašnjava i kompletira samu sebe; svrsishodna je kao rezultat osećaja. Otuda, izostavićemo dalja i nepotrebna tumačenja, te i vas pozvati da se upoznate "s ovom vrstom radosti", u vrtlogu neobičnih eksponata koji nas vraćaju našoj zajedničkoj postojbini - zemlji.
Autori: Redakcija Teetetovanja
Нема коментара:
Постави коментар