Kazimir Maljevič - ZAKONI NOVE UMETNOSTI

Težnja za formiranjem manifesta ili ličnog kodeksa česta je pojava među vizuelnim umetnicima. Apstraktno slikarstvo u dvadesetom veku donelo je i opširne tekstove u vidu čitavih knjiga u kojima bi slikari, poput Kandinskog, težili da svojim delima daju potporu kroz pisanu reč. Ovakvi kodeksi, među kojima su mnogi odlikovani apstraktnim stilom izražavanja (odabranim za najpodesniji i najsvrsishodniji), činili su usmerenja, "kreativna samoograničenja", vizuelnim umetnicima kako bi oni ovakvim "alatom" uspeli da "izbruse" sopstveni individuum u  slikama, stvaralaštvu, ono neizbežno uočljivo, onaj i prosečnom posmatraču intuitivno jasan vizuelni potpis koji čini sastavni deo dela svakog kvalitetnog slikara. Ovaj put, predstavljamo vam zbir "Zakona nove umetnosti" Kazimira Maljeviča, u kojima on na apstraktan način ustanovljava stanje u tadašnjoj umetnosti. 

"Zakone" možemo izdvojiti kao veoma analitičan manifest, više utvrđujući nego autonormativni, mada je zasigurno potonji kvalitet morao biti od uticaja za ruskog slikara. Maljevič u ovim tezama analizira suštinske postulate novog "prirodnog" okruženja u kome čovek bivstvuje. Izdvojivši ekonomiju kao posebnu, petu dimenziju, Maljevič nam stavlja do znanja njen fundamentalni značaj kao uticajnog faktora na svako čovekovo delanje, tu uključujući i stvaranje umetnosti. Nova dimenzija pritiska i "mesi" umetnost prema sopstvenim pravilima, prevaspitava umetnike i stavlja ih u ulogu žrtava ekonomskog pokreta. U daljem tekstu predstavljamo vam same zakone, ovog, naizgled marksizmom inspirisanog, umetnika:

Suprematička kompozicija - Maljevič

ZAKONI NOVE UMETNOSTI

1) Stvara se peta dimenzija (EKONOMIJA)

2) Sveukupno stvaranje izuma, njihova realizacija, konstrukcija, sistem - ima se razvijati na osnovi pete dimenzije.

3) Sveukupni izumi koji razvijaju pokrete elemenata, slikarstva, boje muzike, poezije, građevina (skulptura) prosuđuje se sa gledišta pete dimenzije.

4) Savršenost i savremenost izuma (umetničkih dela) određuje se prema petoj dimenziji.

5) Estetički kontrast zabacuje se kao reakcionarno merilo.

6) Sve umetnosti: slikarstvo, boja, muzika, građevine imaju se svesti na jedan §: tehničko stvaranje.

7) Zabaciti duhovnu snagu sadržaja kao svojstvo zelenog sveta mesa i kosti.

8) Privremeno priznati formu (dinamizam) kao silu koja stavlja u delovanje.

9) Priznati trud starog sveta nasilja, budući da savremenost sveta počiva na stvaranju.

10) Svima priznati sposobnost izuma, te izjaviti da će se za ostvarenja takovih za svakoga naći neograničena potreba materijala u zemlji i nad zemljom.

11) Odbacivati sva blaga nebeskoga kao i zemaljskoga carstva i svekoliko njihovo prikazivanje od strane umetničkih radnika kao laž koja skriva zbilju.

12) Predati u ruke socijalne brige sve radnike akademskih umetnosti kao invalide ekonomskog pokreta.

13) Kubizam i futurizam određuju se ekonomskim savršenostvom 1910. g. Njihovu konstrukciju opredeljuje klasicizam i sistem desetih godina.

14) Sazvati ekonomski savet (pete dimenzije) radi likvidacije svih umetnosti staroga sveta.

(UNOVIS 15. XI 1919.)

K. MALEVIČ

>>Unovis skraćeno od: >>Utvrđenje nove umetnosti<< -