The Limits of Control, film Džima Džarmuša, nastavlja njegovu tipičnu poetsku liniju s karakterističnom zamršenom i zagonetnom fabulom, preko koje on iznosi svoje idealističko, subjektivno shvatanje sveta. Život postaje halucinacijom u kojoj se stvarno i nestvarno prepliću do nesvakidašnjeg jedinstva; sve postaje mogućim predmetom žive imaginacije. Dovoljno je naći se pred kubistički oslikanom gitarom i stvoriti je, pravo iz tog vremena, tek da se od nje otkine jedna žica. Apsurdno zvuči? Ne, to nije apsurd, samo specifična poetika. Iz iste izrasta svašta: neobični glavni lik magično smirenog lica, šibice koje razmenjuje s svojim nadrealnim saradnicima, sumanuto insistiranje na dve čaše esperesa. Sve je izvrnuto, nestandardno, dovedeno do namerne protivrečnosti. San i java postaju jedno - podsvest se pretvara u jedinu realnost.
