24. 11. 2014.

46 i 2 - Tool, Jung i hromozomi

Sredinom devedesetih, američki bend Tool izdao je album "Ænima". Naziv koji asocira na Junga izabran je opravdano - album kao celina se jasno poziva na ideje Jungove psihologije. Pesma "46 i 2" osvrće se na Jungov koncept arhetipa senke (tamni deo ličnosti potisnut u nesvesno), a izabrane brojke (koje se odnose na broj ljudskih hromozoma) dođu kao metafora za uzvišeniji stadijum razvoja čoveka - fazu kada čovek prizna senku kao deo svoje ličnosti. 




Prema Jungovoj definiciji, figura senke personifikuje  sve što subjekat ne priznaje u sebi i što ne želi da bude. Onaj deo sebe kojim čovek nije zadovoljan, kojeg pokušava da potisne, a koji ipak pronalazi način da se manifestuje. Ignorisanje i neprihvatanje senke narušava unutrašnji sklad - dok, sa druge strane, prihvatanje obezbeđuje celovitost ličnosti i mir. 

My shadow. My shadow.
Change is coming through my shadow.

Pesma "46 i 2" opisuje tu mističnu senku kao promenljiv (My shadow's shedding skin) i nedostupan (I've been crawling on my belly, clearing out what could've been) deo ličnosti. Autor želi da zna šta se krije u toj senci (wanna know what I've been hiding in my shadow), kako bi otkrio svoju suštinu. U otkrivanju sadržaja senke sluti mogućnost za preobražaj (I wanna feel the metamorphosis), i priželjkuje promenu (I wanna feel the change consume me). Kako se bliži promeni tako se više sluti unutrašnja harmonija i dolazi izbor da se živi, voli i umire - sve što treba za taj odlučujući korak samospoznaje (do what it takes to step through). Najzad, kada se pred kraj pesme korak u senku načini (step into the shadow) - pojavljuju se magične brojke (forty six and two are just ahead of me).

Metafora sa brojevima se gradi na shvatanju da će savršeniji čovek imati dva hromozma viška u odnosu na sadašnjeg, što će ga učiniti evolutivno naprednijim. Ovo ima smisla ako se shvati ilustrativno - međutim, striktno govoreći, ovo nije ispravno sa aspekta biologije. Broj hromozoma u telesnim ćelijama je karakteristika vrste; čovek ih ima 46 - 22 autozomna para i dva polna hromozoma. Veličina ove brojke ne govori ništa o evolutivnom napretku - neke vrste imaju veći karotidni broj od čoveka (konj 64), a neke manji (svinje 38). Postoje naznake da je čovek u nekim fazama svoje prošlosti već imao 48 hromozoma (pa su se neki spojili), dok naši evolutivno bliski srodnici, gorile i šimpanze, i sad imaju po 48 hromozoma u svojim telesnim ćelijama. 


Kada čovek prizna svoju senku i prolazeći kroz nju uspe da je integriše u svoje svesno - verovatno će se približiti nekom unutrašnjem miru. Ipak, taj ideal nema veze za hromozomima - čovek će ih i dalje imati 46.  Naziv pesme dakle nosi pseudonaučno značenje - ali ako se ne shvati bukvalno šalje dobru poruku. Nedoslednost ove vrste ne umanje kvalitet Jungove psihologije u muzikalnom izdanju, koja nam ovom pesmom pre svega sugeriše da upoznamo tamni, potisnuti deo sebe i sklopimo mir sa njim.

Autor: M

Нема коментара:

Постави коментар