Šekspirov Hamlet je vekovima bio pod lupom tumača, a pored nemogućnosti
da pročitamo sve što je o njemu napisano, preostaje samo zapitanost da
li možemo doći do novih uvida u delo, koji bi ga pritom dodatno
oplemenili i obogatili. Autorova težnja je da pokaže kako ludilo, makar
bilo i fiktivno, nije ništa drugo do konstrukt spoljašnjih okolnosti i
određenih društvenih, zakonskih i etičkih normi. Koristeći se znanjem
koje su značajni antipsihijatri primenili u oblasti psihijatrije povodom
samog shvatanja ludila, pokušaćemo da sagledamo Hamletov lik i način na
koji se on odnosi prema ostalim likovima tragedije. Antipsihijatrijski
pokret je teško sagledati kao celinu, ali sigurno je da se u njegovoj
biti nalazi dekonstrukcija psihijatrije i pojma mentalne bolesti.
 |
| John Richard Coke Smyth |
