Antipsihijatrijski osvrt na Hamletovo ludilo

Šekspirov Hamlet je vekovima bio pod lupom tumača, a pored nemogućnosti da pročitamo sve što je o njemu napisano, preostaje samo zapitanost da li možemo doći do novih uvida u delo, koji bi ga pritom dodatno oplemenili i obogatili. Autorova težnja je da pokaže kako ludilo, makar bilo i fiktivno, nije ništa drugo do konstrukt spoljašnjih okolnosti i određenih društvenih, zakonskih i etičkih normi. Koristeći se znanjem koje su značajni antipsihijatri primenili u oblasti psihijatrije povodom samog shvatanja ludila, pokušaćemo da sagledamo Hamletov lik i način na koji se on odnosi prema ostalim likovima tragedije. Antipsihijatrijski pokret je teško sagledati kao celinu, ali sigurno je da se u njegovoj biti nalazi dekonstrukcija psihijatrije i pojma mentalne bolesti.

John Richard Coke Smyth

O prirodi kritike - osporavanje Šekspira

Vilijam Šekspir, engleski pesnik i dramski pisac, dan danas ima ogromnu popularnost među ljubiteljima pozorišta i književnosti; negde od 19-og veka pa nadalje smatra se jednim od najznačajnih svetskih umetnika. Brojne predstave, obavezno mesto u lektiri, kao i već standardan epitet najboljeg stvaraoca na engleskom jeziku, dobro ilustruju Šekpirov kulturno-umetnički značaj. Ipak, i pored brojnih hvalospeva raznih književnih kritičara kojim se njegovo delo veliča, bilo je i onih koji su ga osporavali, a među njima se našao i Lav Tolstoj. S obzirom da je i sam prilično cenjen i poštovan stvaralac, istina, iz druge epohe i sa drastično drugačijim umetničkim senzibilitetom, njegova kritika zavređuje pažnje, te ćemo dalje analizirati šta je to tačno jedan od ruskih klasika zamerio Šekspiru.

Oberon, Titanija i Pak igraju s vilama. Vilijam Blejk