„Svakom čoveku je poslednji i najviši cilj da što
više i skladnije razvije svoje snage u njihovoj ličnoj osobini, a uslovi kojima
će to postići jesu: sloboda rada i raznolikost položaja.“
Ovim citatom Vilhelma Humbolta, Džon Stjuart Mil
počinje jedno od svojih „najglasnijih“ dela, knjigu sa nazivom „O slobodi“.
Interesantna je činjenica da je ovo delo preveo tadašnji knežević, Petar I
Karađorđević. Nećemo puno govoriti o ovoj impresivnoj činjenici, kako bismo
izbegli politička poređenja sa trenutnim stanjem, ali važno je istaći to da je
ovo delo na tadašnjeg kneževića ostvarilo veliki uticaj, da bi, kada je postao
kralj, Petar I na mesto apsolutizma uspostavio ustavnost i parlamentarizam,
bivajući svestan važnosti uzgoja slobode i tolerancije i činjenice da se
demokratija gradi na duži period, u vidu ukorenjene tradicije.
