Težnja za formiranjem manifesta ili ličnog kodeksa česta je pojava među vizuelnim umetnicima. Apstraktno slikarstvo u dvadesetom veku donelo je i opširne tekstove u vidu čitavih knjiga u kojima bi slikari, poput Kandinskog, težili da svojim delima daju potporu kroz pisanu reč. Ovakvi kodeksi, među kojima su mnogi odlikovani apstraktnim stilom izražavanja (odabranim za najpodesniji i najsvrsishodniji), činili su usmerenja, "kreativna samoograničenja", vizuelnim umetnicima kako bi oni ovakvim "alatom" uspeli da "izbruse" sopstveni individuum u slikama, stvaralaštvu, ono neizbežno uočljivo, onaj i prosečnom posmatraču intuitivno jasan vizuelni potpis koji čini sastavni deo dela svakog kvalitetnog slikara. Ovaj put, predstavljamo vam zbir "Zakona nove umetnosti" Kazimira Maljeviča, u kojima on na apstraktan način ustanovljava stanje u tadašnjoj umetnosti.
