Problem upravljaštva u socijalizmu (Mišel Fuko - "Rađanje biopolitike")

         
Predavanje od 31. januara 1979. godine

...Često se kaže da kod Marksa - to bar kažu ljudi koji ga poznaju -  ne postoji analiza moći, da je teorija države nedovoljna i da je zaista toliko važno posvetiti se teoriji države? Naposletku, Englezi se nisu tako loše izvukli i, sve u svemu, bar ovih poslednjih godina, prilično su dobro vladali bez teorije države. U svakom slučaju poslednju od teorija države naći ćete kod Hobsa, tj. kod nekog ko je istovremeno bio i savremenik i "supporter" jednog tipa monarhije kog su se Englezi baš u tom momentu otarasili. Posle Hobsa imate Loka. Lok se više ne bavi teorijom države već teorijom vladavine. Dakle, možemo reći da engleski politički sistem nikad nije funkcionisao, niti je liberalna doktrina ikad funkcionisala polazeći od, odnosno oslanjajući se na teoriju države. Oni su se oslanjali samo na principe vladanja.

Danilo Kiš - pogled sa mansarde

Hic tandem stetimus nobis ubit defuit orbis. 

(Stigli smo najzad ovde gde nam je nestalo globusa.) 

Eh, ta mansarda!  

"Mansarda" je najraniji Kišov roman; satirična poema (kako je sam zove) predstavlja izlet u turbulencije (uvek nespokojne!) mladosti, sažetak "gorućih" pitanja koja takva dob stavlja pred još nesazrelog (ili, bolje reći, dozrevajućeg) čoveka. I premda su ta pitanja, s jedne strane,  nagoveštaj kasnije poetike, i, s vremenom, još više iskristalisane misli izuzetnog književnog genija Danila Kiša, upravo ona daju satirični ton ovom romanu, koji bi, bez te uvodne napomene, lako mogao biti neshvaćen, čak i potpuno zanemaren, spram (preteće!) ozbiljnosti ostatka. Mladost se, u svojoj razuzdanosti, okrenutosti mansarde svetu, kosmosu, naizgled, sukobljava s samom sobom; prostor i vreme prepliću se u veliko konfuzno klupko u kojem svetovi gutaju svetove, a likovi čas stapaju, čas odvajaju jedni od drugih. Knjiga se piše unutar knjige, rečenica stiže sebe samu, a vozovi vozove. Stvarnost se nastanjuje na međama načetih, (ne)mogućih svetova natrpanih u jednu zgradu, čiji visoki spratovi, kako nam kaže uvodni citat koji Kiš pozajmljuje od poznatog ruskog simboliste, udaljavaju čoveka od zemaljske sreće.