Meša Selimović je jednom napisao - sve su priče u stvari priče o traženju sreće. Ova zanimljiva konstatacija možda se može proširiti i na umetnost uopšte - stvaranje, bilo da je beg od realnosti ili bunt protiv nje - u krajnjoj liniji je samo ljudski vapaj za srećom. Za nečim što Nikola Vranjković, naš muzičar i tekstopisac, naziva čarobnim akordom.
"Lepša duša dublje jeca", rekao bi Andrić. Melanholična muzika naduhnuta skoro svemirskom tugom, a propraćena poezijom koja ima istinski kvalitet - povezuje te jecaje do savršenstva. Vranjkovićevo delo je verovatno vrhunac današnje srpske rok poezije - poezije koja pored tekstualne i umne ima i svoju muzikalnu dimenziju. A na koncertima možda i treću - vizuelnu, kroz prepoznatljiv zatamnjen ambijent u kojem se poigravaju umorni zraci svetlosti.
Većina Vranjkovićevih pesama nastala je u doba dok je nastupao sa sastavom "Block out". Nakon raspada starog benda, počeo je da izvodi pesme sa novim sastavom - ovoga puta pod svojim imenom. Zajedno sa odvajanjem došao je i vrhunac produktivnosti - neke pesme su presnimljene, neke nove izašle, ep "Bremeplov" objavljen. Saradnja sa vrhunskim muzičarima iz Goribora, Orthodox celtsa i mnogim drugim dodatno je doprinela kvalitetu novih stvari. Novih stvari sa starom, tipično block out-ovskom porukom - u nešto drugačijem, ali jednako ubedljivom sjaju.
S bremeplovom Vranjkovićevog stvaralaštva dolazimo do mnogih čarobnih akorda - možda nedovoljnih za sreću, ali dovoljnih za estetski doživljaj, i, možda, pronalaženje. Pojedinci iz publike koja na koncertu složno uzvikuje retorsko pitanje o sreći tako dobijaju potvrdu da u potrazi za srećom nisu sami. I da nisu samo oni daleko od nje...
Površni tumači ovu muziku nazivaju depresivnom, zaboravljajući da se umetnost ne meri tipom osećajnosti, već dubinom poruke koju šalje. Koja u ovom slučaju može delovati melanholično - ali je pre svega filozofska i životna. Više istinita nego tužna, više ubedljiva nego setna.
Samo se deca smeju jer još ne znaju da treba da porastu i da drugi izbor nemaju.
Neke od pesama odnose se na vreme u kojem su nastale, ali je većina vanvremenska. Čak i one koje nisu mogu da se tako shvate. Što je takođe vrlina dobre umetnosti - da bude lična i za autora i za one koji će uživati u njegovom delu. Zato, sa bremeplovom odlazimo izvan vremena. Bremena se možda ni tad ne otarasimo - ali smo čarobnom akordu, ako ništa drugo, makar na trenutak bliži.
Autor: M
Нема коментара:
Постави коментар