16.06.2015.

Kaspar Fridrih David - pejzaži u maniru romantizma

Kaspar Fridrih David bio je jedan od najvećih predstavnika romantizma  u Nemačkoj, slikar, autor čuvenog dela "Lutalica nad morem magle". U maniru tipičnom za romantizam, prikazivao bi pejzaže prirode - more, planine, nebo, Mesec, zalazak Sunca i slični  motivi karakteristično dominiraju na njegovim delima, pri čemu se tu priroda i život idejno pomaljaju kao trag jedne velike i neshvatljive pojave pred kojom čovek tone u svojoj ništavnosti. 

"Brodolom na mesečini"

Sličnost motiva, odnosno idejna zaokupljenost pejzažom prirodne moći  i ljudskog ništavila, ipak ne potire originalnost - svaka od slika ima svoj pojedinačan značaj, funkciju i simbole. Ipak, crta ovakve fascinacije kao znak pripadnosti romantičarskom pravcu nije jedini zajednički motiv njegovih slika. Karakteristično je da se ljudi na tim slikama predstavljaju okrenuti leđima posmatraču - čime se postiže neka vrsta sjedinjavanja, zbog koje onda i pravi posmtrač postaje akter slike, jedan od onih koje će priroda fascinirati u svojoj moći. Primeri za to su mnogobrojni, a uz već pomenuto delo "Lutalica nad morem magle", mogu se navesti i "Na jedrenjaku", "Žena i zalazak Sunca", "Dve osobe koje posmatraju Mesec", "Izlazak Meseca nad morem", "Noć u luci" itd.

"Lutalica nad morem magle"

Priroda na ovim slikama nije nužno shvaćena kao predmet divljenja, može takođe biti, baš kao na zadnjoj, i odraz misli, prirodna manifestacija unutrašnjeg stanja, u ovom slučaju, Bajronovske percepcije stvarnosti, gde se planine, oblaci i čovek stapaju u jedno, u neku vrstu romantičarskog nemira. 

Takođe, odnos velikog sveta i sitnog čoveka iako gotovo uvek izbija u glavni plan nije i jedini bitan detalj - slike su najčešće pune dodatnih simbola i detalja skrivenog značenja. Primera radi, na slici "Na jedrenjaku" primetno je da su obe ljudske figure ciljano umanjene u odnosu na celinu, prisutan je i karakerističan motiv zagonetne daljine, a cela kompozicija je uklopljena tako da se posmatrač i sam nađe "uvučen" na jedrenjak, ali to nije sve -  tu je i jedro na silovitom vetru, grad na ivici horizonta (mogući simbol nostalgije, povratka), jarbol kojem se ne sluti kraj kao prikaz večnosti.

"Na jedrenjaku"



Naročito sadržajna u smislu širine značenja je i slika "Etape života". Na tom delu prikazana je obala mora sa par brodova, zalazak Sunca, malo uzvišenje i nekoliko ljudi. Ovi jednostavni elementi uklopljeni su u krajnje zadivljujuću kompoziciju - broj ljudi je isti kao i broj brodova, ima ih po 5. Položaji ljudi i brodova nisu proizvoljni - tri broda su relativno blizu obale, a preostala dva su već jako odmakla. Gradacija u rastojanjima prisutna je i među samim ljudima, ali kao razlika uzrasta (što objašnjava naziv). To daje osnov za paralelu između brodova i ljudi, odnosno tezu da svakom od brodova odgovara po jedan čovek.  Najveći, centralni, predstavlja ženu, a oni mali, najbliži obali decu - za njih plovidba tek počinje, za razliku od ovih starijih koji se već gube na horizontu (jedan primetnije, kao što je i jedan od muškaraca sa slike primetnije stariji). 

"Etape života"

Veći deo predela koje nam Kaspar Fridrih David predstavlja preko svojih pejzaža su plod njegove uobrazilje (ili pak duhovnih stanja), i ne postoje u stvarnosti. Izuzetaka ipak ima, i prethodna slika je upravo to - izuzetak, jer nam preko nje slikar (pred kraj života) predstavlja mesto nedaleko od onog u kojem je rođen, čime "Etape života" dobijaju, pun, zaokružen smisao. 

Još jedan primer gde je prikazani pejzaž referenca na nešto stvarno je i slika "Vacman", koja prikazuje stvarnu Bavarsku planinu, uz izvesno prilgođavanje i obogaćivanje detaljima romantičarske simbolike.

"Vacman"

Na ovoj slici nema "dodatnih" posmatrača, delo predstavlja prirodu kakva ona jeste, moćnu i usamljenu. Takvih dela takođe ima dosta među radovima ovog slikara, a jedan od primera su "Ispolinske planine":

Ispolinske planine


Kasper Fridrih David je bio autentčan romantičarski stvaralac, čiji je odnos sa prirodom bio prilično dubok i ličan. Gradeći svoje stvaralaštvo na elementu ovakvog poimanja, nastojao je da njegovi pejzaži ne budu pukim prikazima vode, stena i sličnih motiva, već bi želeo da iz takve stvarnosti izvuče odgovarajući emocionalni naboj, onaj isti koji bi zatim, obogaćen primesom ličnog senzibiliteta, ispoljio na svojim slikama.

Autor: M



Još neke slike:
 
"Noć u luci"

"Dve osobe koje posmatraju Mesec"

"Žena i zalazak Sunca"
Oblaci koji plove
"Izlazak Meseca nad morem"

Нема коментара:

Постави коментар