16.11.2014.

Heraklit i ništa


Prođimo - kao sve što prolazi.  (Branko Miljković)


Branko Miljković, jedan od naših najvećih pesnika, izadao je 1960. godine zbriku pesama "Vatra i ništa". Tu je, između ostalog, primetan i uticaj učenja o elementima - kroz simboliku vatre i prolaznosti tiho odjekuju vekovima stare ideje Heraklita, filozofa kojeg je naš književni genije posebno voleo. Mnogi znaju za izraz "panta rei" ili pak za misao da se "u istu reku dva puta ne ulazi"; što potiče upravo od Heraklita. Ostaje da se zapitamo: ko je tačno bio taj anitički filozof?

Vatra kao početak i kraj svih stvari nije jedino što ga spaja sa Miljkovićem. Naš pesnik, čiji su stihovi setni koliko i lepi, u tom je smislu prilično sličan svom drevnom filozofskom uzoru, koji je takođe bio pristalica tugaljive istine o ovozemaljskom. Toliko da su ga nazivali -  Mračni. Heraklit je bio neobičan čovek, kraljevskog porekla - ali nezainteresovan za vlast. Odrekao se iste u korist svog brata, a sam krenuo svojim putem - putem znanja. Kako bi se udaljio od ljudi i ostvario svoj cilj, ovaj neutešan junak antike, prema navodima Diogena Laertija, povukao se u planine...

Peter Paul Rubens - Nasmejani Demokrit i plačući Heraklit
Heraklit je bio filozof tuge, i ostao je simbolom iste i mnogo godina kasnije. Vremenom je dobio i svoju suprotnost, filozofa sreće i radosti - Demokrita. Kroz čitavo razdoblje ljudske kulture koje je nakon njihovog života usledilo, provlačio se motiv dve čuvene antičke suprotnosti - plačućeg Heraklita i Demokrita koji se smeje. Optimističko-pesmistički kontrast potiče iz raznolikosti njihovih karaktera - dok je Heraklit očajavao u svetu ljudi, Demokrit im se smejao. Kao što je Montenj kasnije primetio - kod oba shvatanja dominira odbojnost k ljudima, s tim što je Demokritova bliža prezrenju i samim tim veća. Motiv njihove različitosti dosta je pronikao u umetnost. Heraklit koji plače mogao se naći u vajarstvu, slikarstvu, pisanoj reči...


Miljković i Heraklit su se dakle "našli" oko vatre, ali i po pitanju unutrašnjeg nespokoja. Taj nespokoj svakako nije bio isti - svako od ove dvojice ima svoju vatru, ali i svoje ništavilo. U opštoj prolaznosti sveta, pesnik smrti i filozof tuge ipak i dalje traju vatrama koje još gore. Heraklitova već broji desetine stoleća, i mada su je mnogi umetnici predstavili oblivenu suzama, još se nije dala ugasiti.

Autor: M

3 коментара:

  1. M, čestitam na naporu da pređeš u filozofsko objašnjenje Miljkovićeve poezije, a ne zovem te radi onoga zbog čega bi te Hičkok pozvao, nego da pitam- da li zaista misliš da su Heraklit i Miljković imali svaki svoje ništavilo? Ovo zato što smatram da vatre i ništa mogu biti različiti, dok je ništavilo jedno i jedino.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ništavilo je možda jedno, ali uvek može (a možda i mora) da se doživljava za koju nijansu drugačije. Upravo "kuvanje" u svesti čini da ono što bi Kant nazvao "stvar po sebi" ima svoje različite manifestacije po opažanju, te da suštinska različitost proistekne iz subjektivnog. Kod tako apstraktnog filozofskog pojma, pogotovo dovedenog u ravan ljudskih osećanja, teško je govoriti o ekvivivalentnosti - ništavilo koje su oni kušali možda jeste jedno, ali ga je svako od te dvojice osećao na svoj način.

      Tekst je više uvod u priču o filozofskim elementima kod Miljkovića, neka vrsta paralele između njega i Heraklita, izneta u tezama. Objašnjavanje filozofije u Miljkovićevoj poeziji nije nešto na šta pretenduje ovaj članak, pogotovo na domenu ličnog mišljenja - ali možda bi moglo da bude jedna od budućih tema.

      Избриши
    2. Slažem se u potpunosti da je ništavilo apstraktan pojam koji ni na koji način ne podleže striktno objektivnom definisanju, takođe na nivou ličnog mišljenja. Inače, moje shvatanje ništavila nije uopšte deprimirajuće, naprotiv- upravo, kada sam omeđio pojam ništavila u svom razmišljanju, shvatio sam da se on ne može ni osetiti ni doživeti. Sebe smatram nesposobnim da iskusim ništavilo-ali sam iskusio kako je steći lično saznanje o tome kako je omeđiti takav, nužno apstraktan, a opet strogo subjektivan pojam. Mene je oslobodilo. Striktno filozofska analiza Miljkovićeve poezije bila bi žestok poduhvat i rado bih je pročitao. Hvala na odgovoru, uz izvinjenje ako mi terminologija nije filozofski ili književnoteorijski precizna, ja sam ipak samo ljubitelj kako filozofije, tako i poezije.

      Избриши