Utopija, počev od istoimenog dela Tomasa Mora, postala je termin za idealno ustrojeno društvo – socijalni konstrukt savršenog uređenja ljudskih zajednica. Daleko pre pojave humanizma i renesanse, u Antičkoj Grčkoj, već su nastajale prve utopije. Najpoznatija među njima, opisana je u Platonovom dijalogu “Država” – gde je predstavljeno društvo osmišljeno po uzoru na Spartu, uz neke dodatne idealizacije. Od tada do danas, nastalo je mnogo drugih utopija. Pisali su ih Tomazo Kampanela, Frensis Bekon, Etjen Kabe i mnogi drugi. Kao glavni nedostatak utopija uvek se uzimala njihova neostvarljivost. Ipak, sa razvojem teorijske misli, a i samog čovečanstva, došlo se do novog problema – opasnosti da se utopije ostvare. Otuda potiče i misao ruskog religioznog filozofa Nikolaja Berđajeva, sa kojom se i Orvel sasvim složio – “pošto su ljudi sada u stanju da ostvaruju utopije, pred nama je jedan novi ozbiljan zadatak – kako da ih izbegnemo”.
