Bela Tar - Priča o Ničeovom torinskom konju

"Torinski konj", delo kojim je mađarski sineasta Bela Tar zaokružio svoj filmski opus, spada (bez preterivanja) u vrhunac umetničkog filma. Ovo se ogleda u kvalitetu slike (realizovane u crno-belo-sivom stilu, uobičajnom za ovog režisera), uverljivim tehničkim rešenjima (kretanje kamere u prostoru, sporost koja podseća na Tarkovskog),  auditivnom elementu (minimalističko rešenje u kojem se nekoliko tonova ciklično ponavlja kao potkrepljenje opšte apokaliptične atmosfere), a takođe i filozofsko-literalnom. Osnova za snimanje ovog remek-dela jeste esej jednog poznatog mađarskog pisca (Laszlo Krasznakorhai) u kojem je reč o susretu koji se krajem XIX veka dogodio na ulicama italijanskog grada Torina, posle kojeg je, navodno, Fridrih Niče zapao u period ludila. Reč je, naime, o sceni u kojoj se konj nemilosrdno bičuje, nakon čega Niče (koji zatiče taj prizor) pritrčava konju i kreće da ga grli. O tome šta je taj susret doneo Ničeu (njegovim poslednjim godinama) postoji pristojna dokumentacija. No, šta se desilo s konjem?

Konstantin Lopušanski - Kišni svet ružnih labudova

"Ružni labudovi", filmsko ostvarenje Konstantina Lopušanskog, još jednog ruskog režisera čiji su filmovi u svojoj estetici (ali i dubini) zamišljeni tako da podsećaju na Tarkovskog, donosi nam priču o izmišljenom ruskom gradu večnih kiša (referenca na Rubljova?), i talentovanoj deci koja su duhom prerano odrasla. U smislu opšteg pogleda na svet na kojeg nam filmom sugeriše Lopušanski, "Ružni labudovi" neodoljivo podsećaju na "Stalkera", ponajviše prepoznatljivu pesmu Arsenija Tarkovskog koja nalazi mesta u tom filmu, a govori o nemogućnosti ljudske sreće. Ceo koncept zagonetnog, polunapuštenog grada takođe asocira na mističnu Zonu, a motiv pojačane osetljivosti na svet takođe je varijacija na duhovnost pristuna i kod Tarkovskog, u tom istom Stalker-u. Ipak, Konstantin ima i dosta autentičnih crta u odnosu na svog filmskog uzora - a to je pre svega prepoznatljiva apokaliptična atmosfera, realizovana u maestralnom maniru nalik na onaj iz "Pisama mrtvog čoveka". Izuzetno vešt u koloritu uništenog sveta, Lopušanski ovog puta akcenat stavlja ne na sam duhovni sunovrat čovečanstva (mada je i to nezaobilazna tema) već na položaj duhovno svesnog čoveka u svetu koji je odbacio duhovnost.

Sedmi pečat - partija šaha protiv nepobedivog protivnika

,,A kad Jagnje otvori sedmi pečat, nastade na nebu tajac oko pola sata” − uvodnim citatom iz ,,Knjige Otkrivenja”, legendarni švedski režiser, Ingmar Bergman, uvodi nas u svoj svet unutrašnjeg razdora između strogog verskog vaspitanja u detinjstvu i skepticizma odraslog čoveka. Osvojivši Specijalnu nagradu žirija na Kanskom festivalu, kao i niz drugih nagrada na festivalima širom Evrope, ,,Sedmi pečat“ je Bergmana daleke 1957. godine istakao ne samo kao majstora filma nego i kao intelektualca čije su vizije opsedale generacije ljudi. Njegove požrtvovane, ali i cinične interpretacije ličnih vrednosti i strahova bile su značajna kulturna pojava. Večito anksioznog režisera proganjale su misli o užasu postojanja bez Boga, vere i smisla života provedenog u stalnoj senci ništavila smrti. Kasnije je priznao da mu je ovaj film pomogao u borbi protiv stalnog strahovanja. 

Tarkovski - "Nostalgija"

Nostalgija - tako je svoj pretposlednji film nazvao ruski režiser Andrej Tarkovski. O kakvoj se nostalgiji tu tačno radi?  Da li za otadžbinom, za putem koji je mogao biti pravi, ili pak mogućim boljim svetom? I da li možda, provodeći tih godina vreme van svoje domovine, Tarkovski priča i o nekoj svojoj nostalgiji?

"Smrt u ovom vrtu" - Luis Bunjuel

Film, kao i druge umetnosti, može imati različite svrhe.  Jedne treba da zabavi, druge da nadahne. Nekima treba razonoda, nekima filozofija. U koju god grupu da spadate, Bunjuelov film "Smrt u ovom vrtu" može puno da vam pruži. Film ima svoju priču, aktivnu radnju koja isprva govori o pobuni rudara protiv lokalne vlasti, sukobu koji vodi pucnjavi i prolivanju krvi. Usput upoznajemo junake, otkrivamo njihov karakter i životna stremljenja; da bi nas Bunjuel onda neočekivano odveo u džunglu, gde počinje borba nekolicine ljudi za preživljavanje. Tu međutim kreće i onaj deo koji je namenjen ljubiteljima dubokih misli  - raskošna simbolika džungle krije u sebi mnoga prećutna značenja. 

Antihrist - Kako je Trir krunisao simbolizam u današnjem filmu

Nakon upečatljivog poigravanja sa žanrom mjuzikla, „najveći režiser današnjice“, kako sam sebe voli da nazove, odlučio je da se poigra i sa simbolizmom u filmu. Ne verujemo da se u tome pokajao. Naime, bilo kakav pokušaj prepričavanja ovog filma može samo izostaviti mnoge bitne elemente i simbole filma i time narušiti odnos između njih a samim tim i kontekst filma, te ćemo se, umesto same fabule, skoncentrisati na pojedinačne simbole u dotičnom delu.

Samo ljubavnici o(p)staju

Naziv koji zvuči kao tipično holivudski iza sebe krije priču dosta drugačiju od takvih. Priču dosta drugačiju od većine uobičajnih stvari. Od realnosti - jer govori o vampirima među nama; od klasičnih vampir priča - jer vampire predstavlja u drugačijem svetlu. Predstavlja ih kao bića vrhunske inteligencije i velikog znanja, sa darom za umetnost, kompleksnim, ali ponekad i jednostavno ljudskim osećanjima. (depresija, ljubav...)