Hamlet: jedno moguće čitanje

Šekspirove drame danas su nezaobilazno delo renesansne književnosti, čija popularnost (koja traje već vekovima) nikad ne bledi i ne zastareva. Takođe, za brojne tumače, tzv. šekspirologe, one su vredna i neiscrpna tema; otuda, neće biti nimalo preterano reći da se o Šekspiru i njegovim dramama već reklo itekako puno, te da je gotovo svaki pristup već dokumentovan i razrađen do najfinijih tančina. O Šekspiru se i na Teetetovanju pisalo, u osvrtu na Tolstojevo osporavanje umetničke vrednosti Šekspirovog dela, kao i o mogućem tumačenju njegovog "Hamleta" sa antipishijatrijskog aspekta. Ovaj tekst pak govori o još jednom načinu čitanja, u nekom smislu, sličnom prethodnom, no ipak, s ludilom relativizovanim na nešto drugačiji način.

Fuseli, "Horacio, Hamlet i duh"

O prirodi kritike - osporavanje Šekspira

Vilijam Šekspir, engleski pesnik i dramski pisac, dan danas ima ogromnu popularnost među ljubiteljima pozorišta i književnosti; negde od 19-og veka pa nadalje smatra se jednim od najznačajnih svetskih umetnika. Brojne predstave, obavezno mesto u lektiri, kao i već standardan epitet najboljeg stvaraoca na engleskom jeziku, dobro ilustruju Šekpirov kulturno-umetnički značaj. Ipak, i pored brojnih hvalospeva raznih književnih kritičara kojim se njegovo delo veliča, bilo je i onih koji su ga osporavali, a među njima se našao i Lav Tolstoj. S obzirom da je i sam prilično cenjen i poštovan stvaralac, istina, iz druge epohe i sa drastično drugačijim umetničkim senzibilitetom, njegova kritika zavređuje pažnje, te ćemo dalje analizirati šta je to tačno jedan od ruskih klasika zamerio Šekspiru.

Oberon, Titanija i Pak igraju s vilama. Vilijam Blejk